PRELAZZI: Rodžers, Grin Bej i kletva Breta Farva

Prošlo je mnogo vremena, pa sada mogu da pričaju da su čak i veliki prijatelji, da se redovno čuju, da su sve sekire odavno zakopane, ali mora da se makar u sebi grohotom nasmejao nekada najbolji kvoterbek Grin Beja kada je čuo za probleme koje ima trenutno najbolji kvoterbek Grin Beja (i čitave lige, uostalom).

Vest da je Aron Rodžers odlučio da više ne igra za najčuveniju i najčudniju franšizu NFL-a – jedini su na malom tržištu, iz malenog, ledenog, za fudbal zaluđenog grada, jedini su koji nisu u vlasništvu milijardera već “zajednice”, odnosno navijača, jedini koji su stvarno imali Vinsa Lombardija i onu njegovu čuvenu prvu sezonu sa Polom Hornungom koja je pokrenula sve – probudila je neke stare duhove u čoveku koji ga je dočekao na Lembo fild pre deceniju i po, i koji je odatle oteran na sve načine što se sada smeše Rodžersu.

Ima ono o istoriji koja se ponavlja kao tragedija i kao farsa; trenutno je bliže ovom drugom, ali bi moglo, nije daleko septembar pa će svaka zverka u NFL-u pokazati svoj trag – a posebno ova bića iz prve runde drafta – da zaliči i na ovo prvo.

Scenario je, zapravo, toliko sličan da bi teoretičar zavere mogao da pomisli da ništa nije slučajno.

Nije to, naravno, onaj isti Bret Farv. Seljače iz Misisipija, čije prezime je malo ko umeo pravilno da izgovori, o kojem su napisane neke od najboljih knjiga sportskog novinarstva ("Gunslinger", bestseler Džefa Perlmana, za svaku je preporuku), u doba kada će upoznati Rodžersa bio je na vrhuncu moći, snage, uticaja i svih onih vannastavnih aktivnosti koji su ga učinili većim od nekih drugih, mnogo trofejnijih kvoterbekova.

RAGBI: (1,12) Sejl (23,0) Lester (6,50)

Farv je imao ruku koja je ispaljivala lopte sposobne da polome prste i najveštijim hvatačima; Farv je bio zavisnik od lekova i drogiran izlazio na teren i opet bio najbolji; Farv je pio pivo petkom uveče, pa opet subotom uveče, i onda mamuran, krvavih očiju, umoran od najlepših žena koje su mu se podastirale i koje je birao i kojima je slao fotografije svog penisa iako će se u crkvi zaklinjati na vernost supruzi, bacao "svinjsku kožu" (kako bi to rekli Amerikanci) dalje i snažnije od drugih; Farv se zezao, pravio zvrčke, prdeo, svađao se, pričao satima sa novinarima, servirajući im sočne priče od kojih su neke možda bile i istinite.

Bio je i najveći superstar američkog fudbala na prelazu dva veka i apsolutna negacija novokomponovanih sportista, naučenih i navučenih samo na trening, samo na uspeh.

(Nakon druge rehabilitacije, Bret je ostao "suv". Ali to ionako više nije bio isti Bret.)

Aron Rodžers i Bret Farv (©AFP)

Samo dve stvari nije umeo: da glumi (što se najbolje vidi u onoj kratkoj sceni u "There is Something About Mary", koja je po bizarnosti pregazila i spermu što visi sa uha Bena Stilera) i da istrpi da ne bude najbolji i najuvažavaniji.

Kada su se Pekersi, čiji će biti prvo heroj, a potom najgori izdajnik, polako spremali na trenutak u kojem će Farv voljom krštenice napustiti sport, draftovali su mladog, nasmejanog i jednako nadobudnog momka iz Kalifornije po imenu Aron Rodžers.

Čitava istorija franšize, koja je posle Lombardija sve do Bretovog ukazanja živela u crnoj rupi, svela se na sapunsku operu kojom je komandovao Farv i odnos starog kvoterbeka i mladog kvoterbeka. Nisu oni bili konkurenti, oni su prezirali jedan drugog, još otkako se Aron pojavio u klupskoj kafeteriji u Viskonsinu i izgovorio najgluplju i najbizarniju rečenicu upoznavanja: "Gde si, deda?"

"Deda" mu to godinama nije zaboravio. "Deda" je ušao u otvoreni sukob sa upravom franšize i tadašnjim generalnim menadžerom Tedom Tompsonom, prvo objavio odlazak u penziju, da bi se potom predomislio, samo što su u Grin Beju već zakucali da će im startni kvoterbek biti Aron Rodžers.

O tom letu, i onom narednom, mogli bi se snimati filmovi: Farv je posle deceniju i po prebegao u Njujork Džetse, da bi svega jednu jesen docnije potpisao ugovor sa Minesotom. Vikinzi su bili najveći rivali Pekersa i rivali u NFC-u, a Farvov prvi povratak u Grin Bej, u jesen 2009, mogao se po intenzitetu ljubavi što se pretvorila u mržnju i prezir porediti sa Luisom Figom i svinjskom glavom što leti sa visine stadiona Kamp Nou.

Događaje iz "Favre Week", kako je nezvanično nazvan njegov "doček", trebalo bi prikazivati svima koji misle da Amerikanci samo krkaju svoje burgere i hot-dogove i da nemaju emocije prema sportu, a da je NFL tek šou.

Iako žitelji Grin Beja važe za dobrodušne i velikodušne, svom omiljenom sinu su pokazali sasvim drugo lice. Između ostalog, organizovana je javna sahrana Breta Farva sa cela tri kovčega – jedan za njegovo telo, jedan za njegov ego, a jedan da ga odnese daleko odavde, da se ne bi slučajno predomislio i poželeo da ne bude mrtav – a jedan restoran je organizovao i ritualno spaljivanje njegovih dresova.

Tog dana Bret Farv je pobedio Arona Rodžersa i potonjem je to moralo teško pasti; proći će godine dok njih dvojica ne budu mogli normalno da razgovaraju, pa i da se čuju i savetuju. Baš kao što će proći godine pre nego što Grin Bej oprosti Farvu i ponovo ga zavoli.

A evo, skoro deceniju i po kasnije, Aron je Rodžers, i njemu je sada 37 godina, u gotovo istom sosu. Doveli su kvoterbeka u prvoj rundi drafta bez njegovog znanja, nisu poslušali njegove savete da mu pojačaju napadačke opcije (zbog čega je, uz bizarne odluke Meta Laflera, MVP zimus ostao bez Superboula), počeli su prema njemu da se ponašaju kao da je tek još jedan igrač, samo još jedan ugovor. Njegov nemezis više se ne zove Ted, već Brajan Gutekunst, ali princip je isti.

Baš kao što je bio kod Breta Farva.

Jednako bi se, naravno, a i to je slično kao u onom drugom Grin Beju, moglo reći da je Rodžersov najveći problem to što, uz sav talenat – ne samo njegov, već i igrača kao što je Devante Adams ili Aron Džons – ne uspeva da pronađe put do Superboula; i da oni koji odlučuju u Pekersima sada žele promenu i novu putanju.

Sve je to, naravno, legitimno; i sve je to Bret Farv video; i sve to ga možda – uz pristojne izjave da razume Arona Rodžersa i da mu želi sve najbolje – pomalo raduje.

Danas više ne pije, odavno je postao i deda, valjda je prestao i da ispušta gasove i da ženama šalje fotografije svog polnog organa, ali biće da je jednom, mortus pijan, gledajući tog kočopernog Arona Rodžersa koji je došao, zamislite drznika, njega, 'ej, njega da zameni, prokleo klinca iz Kalifornije i poželeo mu da se jednako razočara u Grin Bej i sve te divne i poštene ljude najvažnije i najčudnije franšize u NFL-u.